U trenutcima sve veće otuđenosti koja proizilazi iz sve bržeg načina života, posmatrajući odnose, okruženje, shvatamo da je arhitektura ta koja ima šansu da menja stvari. I uvek je tako! Možda toga niste uvek svesni, u određenom okruženju se osećamo prijatno, neprijatno, osećamo strah, slobodu...
Često, formirana stambena naselja, veliki gradski blokovi, vremenom gube na zajedništvu, zajednički prostori propadaju i postaju mračna, zapuštena mesta u kojima se pre svega ne osećamo bezbedno.
Grupa mladih arhitekata mađu njima i ja :) (hvala puno Milici na pozivu da budem deo ovog sjajnog projekta) se skupila sa ciljem da se u planski formiranim stambenim naseljima prepoznaju mesta koja pružaju mogućnost novog zajedništva i da se malim, ali često prisutnim akcijama podigne svest o vrednosti nesposrednog životnog okruženja, mogućnost re-identifikacija ljudi sa okruženjem.
Grupa mladih arhitekata mađu njima i ja :) (hvala puno Milici na pozivu da budem deo ovog sjajnog projekta) se skupila sa ciljem da se u planski formiranim stambenim naseljima prepoznaju mesta koja pružaju mogućnost novog zajedništva i da se malim, ali često prisutnim akcijama podigne svest o vrednosti nesposrednog životnog okruženja, mogućnost re-identifikacija ljudi sa okruženjem.
Prva u nizu akcija odigrala se u decembru pod nazivom Instalacije igre na Vidikovačkom vencu.
Za prve prototipe u stvaranju samorazgradivih trajno udobnih struktura korišćeni su izolacioni materijal i kanap.
Izradi prototipova ubrzo su se spontano pridružila i deca koji postaju glavni pomoćnici, vode nas kroz njihov prostor, upoznaju, pomažu nam u izradi i testiranju samih prototipova.
Rad prve akcije u okviru projekta Javni prostori u suserdstvu izložen na Salonu arhitekture koji traje do 30.04.2012. u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, možete posetiti i pogledati,a možete nas zvati i u vaše susedstvo! ;)
photos by me
0 comments:
Post a Comment